РЕШЕТЊИКОВ: Николај Други био је последњи, али велики вођа православне цивилизације

Мы в СМИ
ДО ПАДА МОНАРХИЈЕ РУСИЈА ЈЕ УСПЕШНО РАТОВАЛА И ДРЖАЛА СВОЈЕ СТАРЕ ГРАНИЦЕ, А ОСВОЈИЛА ЈЕ ВЕЛИКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ТУРСКЕ И АУСТРИЈЕ-УГАРСKЕ

  • Нама поводом Николаја Другог нуде компромис: био је добар и породичан човек, али неуспешан владар. Ми се не слажемо са тиме. Наш последњи император је био веома јак политичар
  • Био је постављен задатак да се уништи источна православна цивилизација, Руска империја. Запад је тај задатак извршио уз помоћ наших унутрашњих издајника
  • Сада је Запад себи поставио тај исти задатак. Отуда напад на Русију поводом ситуације са Украјином. То није због Украјине. Она није потребна Западу. Једини је циљ да се Русији зада ударац
  • Русија је почела да се уздиже. Не само њена привреда и оружане снаге. Русија је почела да се уздиже духом, а то је оно што забрињава Запад јер је Русија почела да схвата своју божанску мисију као центар алтернативне цивилизације
  • Жак Ширак је 2006. године у Санкт-Петербургу разговарао са неким нашим руководиоцима. На крају свог излагања им је рекао: „Мене увек обавештавају и ја сам читам да у Русији интелектуалци стално расправљају са ким треба да буде Русија – уз Исток или Запад? Па зар ви не схватате? Ви сте посебна цивилизација! Све вам је дато да будете посебни. Не изоловани, већ посебни“

         НАКОН што смо се са београдског аеродрома довезли у хотел, посетили смоспоменик Николају Другом и сузе сз нам грунуле на очи.

         Његови творци заслужују највећу похвалу и они ће је сигурно много пута чути.

         Када су велике ствари у питању, увек постоје људи које многи не примећују и чија је улога потцењена. Желим да кажем да је веома важно оно што је урадио Фонд историјске перспективе на челу са Наталијом Нарочницком и Јеленом Бондаревом. Оне су одиграле важну улогу у читавом пројекту постављања споменика императору Николају Другом.

         Без њиха ничега не би било, хвала им.

         Иначе, ољудима који су живели крајем 19. И почетком 20. века ми судимо, гледамо на њихов живот и оцењујемо их полазећи од наших осећања и интелектуалних могућности, а они су били потпуно други људи. Сасвим други. Ово је важно имати на уму нарочито кад говоримо о Николају Другом.

         Ја сам 20 година провео са духовним подвижником савремене цркве владиком Алексејем, данас упокојеним. Он ми је често говорио: „Леониде, погледај лице овог човека, погледај ово лице. На њему све пише: племенитост, част и морал. На овом лицу се све види. Лице и очи су огледало људске душе“.

         Николај Други је као вођа огромне империје имао и геополитичке разлоге, разлоге заштите отаџбине јер је Немачка објавила рат Русији - да ступи у Први светски рат и да подржи Србију. Ту нема никакве дискусије. Али, он је, поред тога, имао и висока, морална осећања према Србији. Њега је руководила и љубав према Србији, према Србима.

         То није било зато што су му били симпатични српски људи, зато што су лепи, као овде присутни. Он је Србе осећао као духовну браћу, као један дух.

         Наш последњи владар, као и наш први владар, заправо - сви наши владари нису били само вође државе. Они су били и на челу православне цивилизације.

         Источна православна цивилизација то су: Русија, Србија, Бугарска, Јерменија и Грчка. Сви смо наследници Византијске цивилизације.

         То је била цивилизација коју су рушили као непријатељски дух, као алтернативу. Зато, када ми говоримо о нашем Владару, ми о њему говоримо као о светом човеку. Јер, он се често при доношењу одлука руководио духом који је био у њему.

         Наши опоненти често говоре: Николај је био добар породичан човек, добар отац и супружник. Да, био је и то, али се не ради о томе. Уосталом, и то је последица његовог духа.

         Али, хајде да видимо шта се догађало за време Првог светског рата.

         Често говоре да је то био неуспешан рат за Руску империју. Међутим, морам да подсетим да се за Руску империју тај рат завршио 2. марта 1917. године. После тог датума, Руска империја више није постојала, нити је као император постојао Николај Други.

         Тај рат су после тог датума водиле друга земља, друга влада и други људи.

         За нас, за Руску империју тај се рат, дакле, завршио 2. марта 1917. године. А где се налазила линија фронта у то време?

         Линија фронта је пролазила практично дуж потоње границе Совјетског Савеза. Изузев дела Аустро-Угарске, и 1/5  дела Турске, које је била заузела руска војска.

         Ми смо, као Руска империја до 2. марта 1917. године били изгубили само Пољско царство, као део територије империје. Али, били смо заузели значајне територије – делове Турске и Аустро-Угарске.

         О каквом се онда неуспешном рату уопште ради? Поготово ако се има на уму да су Немци 1941. Били дошли на 10-15 километара до Москве.

         Уосталом, ми на територији Русије немамо гробља погинулих у Првом светском рату. Имали смо само рањенике који су се лечили на територији Русије.

         Ми нисмо допустили непријатеља да крочи на нашу територију. Било је, наравно, и успешних и неуспешних битака, али се све то одвијало на границама империје.

         Извори „беле имиграције“ говоре о 1.300.000 погинулих, од којих су 95% - војници.  „Демократе“ дају податак од 1.500.000 погинулих. То су велики губици. Али, као прво, то нису губици у цивилном становништву, то су војници. Као друго, упоредимо, а увек треба упоређивати, са Другим светским ратом у којем је погинуло, минимум, 27 милиона грађана СССР!

         Зато не можемо да говоримо о неуспешном рату Николаја Другог. То је просто некоректно. Не сме се тако постављати питање. Не смеју се ствари мешати са оним што се догодило после фебруара 1917. године.

         Шта су урадили „фебруаристи“? Ишчупали су језгро државе, елиминисали су Николаја Другог. Черчил је то добро рекао: Извадили су срж и све је почело да се распада.

         Овде у Београду смо фотографије људи који су 1914. масовно изашли са паролама подршке Србији. Да ли мислите да су се они касније придржули бољшевицима? Не, већина њих се у наредних пет година борила на југу и истоку, борили су се за Русију. То нису људи који су касније подигли револуцију.

         Погрешно је мислити да су људи који су дошли да подрже Николаја Другог и Руску Империју 1914. сутра су прешли на страну црвених. То су били други људи, многи су се супротстављали.

         Овде, у Србији, у једном тренутку је било 100 000 избеглица из Русије.

         Оних који су се супротстављали било је безмало 3 милиона. Међу њима су били и они који су стајали на оном тргу – они пред којима је Николај Други држао говор. То су били исти људи. Они су пружали отпор током пет година!

         Дитерихс је одступио из Владивостока тек у децембру 1922. године! Грађански рат је трајао пет година! То говори да није све било као што су совјетски историчари и политирачи тврдили, да је читав народ подржао Лењина. Није било тако.

         Значајан део - не кажем да је то била половина становништва – али је ипак значајан део подржао цара и супротставио се.

         У врху оних који су пружали отпор, значајан део - изузев Врангела и Јуденича – тврдио је за себе да су демократе. А обични људи на југу су били монархисти. Прочитајте усмомене, мемоаре, документацију, већином су ти људи били монархисти. Већина се борила за Руску империју.

         Деникин и Колчак су често били принуђени да говоре и неистину јер су добијали помоћ од Запада, а Запад није желео да помаже монархистима.

         Наш институт се - у сарадњи са Фондом историјске перспективе, Фондом Василија Великог и другим организацијама - бави чишћењем историје, историјске науке од наслага. Неке митове морамо да разоткријемо, да срушимо.

         Први мит је о Николају Другом. Нама нуде компромис:Николај је био добар и породичан човек, али неуспешан владар. Ми се не слажемо са тиме. Он је био веома јак политичар.

         Свакако, било је неуспеха. Била је веома тешка ситуација. Био је постављен задатак да се уништи источна православна цивилизација, Руска империја. Запад је тај задатак извршио уз помоћ наших унутрашњих издајника.

         Сада је Запад себи поставио исти тај задатак. Напад на Русију који се одвија у овом тренутку поводом ситуације са Украјином. То није због Украјине. Она није потребна Западу. Једини је циљ да се Русији зада ударац.

         Русија је почела да се уздиже. Не само њена привреда и оружане снаге. Русија је почела да се уздиже духом, а то је оно што забрињава Запад.

         Русија је почела да схвата своју мисију. Божанску мисију: да је Русија центар алтернативне цивилизације.

         Некима од присутних сам причао. Да је 2006 године у Санкт-Петербургу Жак Ширак разговарао са неким нашим руководиоцима. И на крају свог излагања им је рекао: „Мене увек обавештавају и ја сам читам да у Русији интелектуалци стално расправљају са ким треба да буде Русија – уз Исток или Запад?“ Затим је направио паузу и нагласио: „Па зар ви не схватате? Ви сте посебна цивилизација!“

         Жак Ширак је тада још рекао. „Ви сте посебна цивилизација. Све вам је дато да будете посебни. Не изоловани, већ посебни.“

         Ето, неки Французи су то још тада били осетили, ами то још увек нисмо осетили, још нисмо схватили.

         Оно што се данас догађа - то се догађало и у време Првог светског рата.

         Долазио је код нас у институт нови амбасадор САД у Русији. Почео је да прави паралеле са Првим светским ратом.

         „Правите исту грешку као и уочи Првог светског рата“ – рекао ми је.

         „И ваши планови су исти као и уочи Првог светског рата“ – одговорио сам му. Он је прво устукнуо, а затим је рекао: „Нисте ме добро разумели“.

         Када говоримо о Николају Другом, о Србији и свим словенским земљама, морамо да разумемо да је Николај Други био последњи вођа источно-православне цивилизације.

         Србија је форпост, авангарда. Да би се дошло до тврђаве која се зове „Русија“ - треба прво уништити авангарду. Треба уништити Јереван, Београд. Јер, они сметају на том путу. Треба их уништити.

         Србија представља и линију разлома. Зато, држите се, браћо! Ми долазимо, обавезно ћемо доћи. 

         (Реч директора Руског института за стратшка истраживања Леонида Решетњикова на округлом столу „Император Николај Други и Србија” који су у Београду заједно организовали московски Фонд историјске перспективе, Историјски институт САНУ и Архив СПЦ)

         Превела

        Марија Петрова