• Турски ловац је продро до два километра у дубину ваздушног простора Сирије иако се Су-24 налазио 5,5 километара изнад сиријске територије
  • Са територије Турске је у Сирију претходно била пребачена екипа телевизијских сниматеља која је помоћу најквалитетнијих камера снимала обарање руског авиона и стрељање његовог командира који се падобраном спуштао на земљу. Истовремено је снимљена и „епизода“ како турска борбена група помоћу противтенковског бацача, америчке производње, уништава један од приземљених хеликоптера руске трагачко-спасилачке службе
  • Почев од 24. новембра ове године, Русија има право да искористи сва ударно-борбена оружја и средства за радиоелектронску борбу која јој стоје на располагању, да не дозволи сличне непријатељске терористичке акције Турске против борбених авиона и хеликоптера својих Ваздушно-космичких снага које дејствују у небу Сирије на основу законитог позива њеног руководства
  • Оружане снаге РФ одсад имају пуно право да униште било који летећи објект који са турске територије упадне у сиријски ваздушни простор. Од 24. новембра Турска се, у односу на Русију, основано може третирати као непријатељска држава – са свим последицама које из тога проистичу

Пише: Владимир КОЗИН, главни саветник Руског института за стратешка истраживања, професор Академије војних наука РФ

СВИ већ да је у јутро 24. новембра ловац турског Ратног ваздухопловства F-16, у сиријском ваздушном простору, намерно и циљано оборио руски бомбардер Су-24М који је носио серијску ознаку 83, а који је – што је такође познато – учествовао у уништавању војних објеката и позадинске инфраструктуре псеудоисламске екстремно-терористичке творевине која себе називаИсламска држава (до 24. јуна 2014. године она је била Исламска Држава Ирака и Леванта).

Десет минута после полетања, са аеродрома на бази „Хмејмим“, пратила су га радарска средства Ратног ваздухопловства Турске све до трагичног момента.

Маневром према репу, док се бомбардер Ваздушно-космичких снага Русије (ВКС), налазио у ваздушном простору Сирије – на 5,5km јужно од сиријско-турске границе – ловац F-16 Ратног ваздухопловства Турске, буквално убица иза ћошка, хладнокрвно је на Су-24 лансирао ракету класе ваздух-ваздух.

Нисмо очекивали да ће Турска извршити овакав терористички напад обзиром да се и на њу односе одредбе специјалног меморандума који су потписала Министарства одбране Русије и САД ради избегавања инцидената и безбедности летова у ваздушном простору Сирије.

Подсећам да је тај документ између Русије и САД потписан у октобру ове године, дакле пре него што је турски авион уништио наш Су-24М. Све одредбе тог документа се у потпуности односе и на турско ратно ваздухопловство јер је и она земља чланица NATO и учествује у коалицији 60 западних и блискоисточних земаља које се наводно боре против ИД.

Поменути турски ловац је продро до два километра у дубину ваздушног простора Сирије и 40 минута као подли убица чекао руски авион у заседи који се у том тренутку налазио на борбеном задатку.

Такође је благовремено са територије Турске на сиријску територију пребачена екипа телевизијских сниматеља која је помоћу најквалитетнијих телевизијских камера снимала оборени руски авион и стрељање његовог командира који се падобраном спуштао на земљу. Истовремено је снимљена и епизода како турска борбена група помоћу противтенковског бацача, америчке производње, уништава један од приземљених хеликоптера руске трагачко-спасилачке службе.

На дан овог трагичног догађаја Министарство одбране Турске ни једном није искористило линију директне везе која је успостављена између њега и руског Министарства одбране. Ова линија ради нон-стоп. Поред телефона овакве вруће линије у Москви стално дежура официр који одлично зна турски језик. И тог судбоносног дана 24. новембра он је био на свом радном месту. Али, његов турски визави није успостављао везу. Потпуно из разумљивих разлога: то није било предвиђено у гусарском плану Анкаре… .

Што је такође важно: руском авиону никаква упозорења нису дали ни штаб турског Ратног ваздухопловства, ни војна база, одакле су долетели турски авиони.

Турски пилот није послао ни било какве визуелне знаке који су специјално усмерени према руском авиону, а F-16 је бржи од Су-24 и његов пилот је могао макар да га упозори заузимајући паралелни летачки курс. Осим тога, турско РВ је одлично знало о ком типу авиона је реч и његову маршруту, као и да он неће моћи да избегне њихов судбоносни удар у леђа. Турски јаничари су изабрали такав начин дејства како руски пилоти не би могли извршити противракетни маневар.

Хуље.

Су-24

Турски генералштаб није био у стању да на захтев војног аташеа Русије у Анкари достави информацију о наводним разговорима пилота турског ловца и руског Су-24М.

Представници турске армије такође су признали да медијима нису достављали никакве аудио снимке разговора свог F-16 и руског Су-24М. Нико није помињао ову радио размену, што су потврдила средства објективне техничке контроле ваздушног простора у том региону и непосредно спашени копилот-пилот навигатор Константин Мурахтин.

Битно је и то да су до момента ове пиратске акције ваздухопловне снаге САД информисале турско РВ као и земље чланице NATO о детаљима специјалних вежби рускиих пилота, у ваздушном простору Блиског Истока, ради спречавања инцидената и судара авиона страна у ваздуху које врше борбено патролирање. Такве маневре су организовали и обавили борбени авиони Израела и Русије.

Овакву варварску и детаљно испланирану акцију против Русије организовало је највише турско војно-политичко руководство на челу са председником диктаторског понашања. Она представља грубо кршење Повеље ОУН – како према Сирији (нарушавајући њен ваздушни простор) тако и према Русији (чији је авион оборен у ваздушном простору друге државе).

Ова акција истовремено потпада под појам агресија, што је дефинисала Генерална Скупштина светске организације.

Хладнокрвно пуцање по руском авиону такође представља директно кршење поменутог Меморандума који су потписала Министарства одбране Русије и САД о спречавању инцидената и безбедности летова авијације у сиријском ваздушном простору.

Русија има право да од Анкаре затражи потпуну и солидну материјалну компензацију за оборени Су-24М и погибију командира потпуковника Олега Пешкова. Његове посмртне остатке треба хитно предати руској страни без претходних условљавања и изговора.

Русију не интересују неискрена извињења и трапава оправдања Турске.

Почев од 24. новембра ове године, Русија има право да искористи сва ударно-борбена оружја и средства за радиоелектронску борбу која јој стоје на располагању, да не дозволи сличне непријатељске терористичке акције Турске против борбених авиона и хеликоптера својих Ваздушно-космичких снага које дејствују у небу Сирије на основу законитог позива њеног руководства.

Оружане снаге РФ одсад имају пуно право да униште било који летећи објект који са турске територије упадне у сиријски ваздушни простор. Од 24. новембра Турска се, у односу на Русију, основано може третирати као непријатељска држава – са свим последицама које из тога проистичу.

Турска се тако може квалификовати и у односу на Сирију против које Анкара одавно води необјављени рат и помоћу бојовника ИД пљачка њено национално богатство – нафту.

Надам се да ће председник Сиријске Арапске Републике Башар Асад изаћи са специјалном изјавом којом ће осудити наклапања садашњег турског председника о његовој спремности да обара ваздушне циљеве над небом суверене Сирије из личне користи и у име очигледних налога Беле куће, уз кршење основних принципа међународног права јер је небо над Сиријом произвољно претворио у „забрањену зону лета“.

Истовремено, Москва је дужна да у одлучној форми Анкари и Вашингтону постави питање о потпуном повлачењу америчког тактичког нуклеарног наоружања из Турске које се тамо налази кршећи при том два основна члана Споразума о неширењу нуклеарног оружја које забрањује да нуклеарна држава поставља нуклеарно оружје на територији ненуклеарних земаља, а ненуклеарним државама да на својој територији дислоцирају оружје нуклеарних држава.

Имајући у виду успостављени курс NATO да буде покровитељ и огради Турску након испланираног уништења руског авиона 24. новембра над небом Сирије – треба обавити детаљну анлизу садашњег стања и перспективе руско-натовских односа у целини и ову алијансу, у којој учествује и Анкара, третирати као отворено агресивну и непријатељску.

Неопходно је – у односима са свим државама које улазе у овај милитантни блок, у чијим документима Русија одавно фигурише као непријатељ № 1 – заборавити  термин партнери.

Имајући у виду све наведене чињенице и околности – руске Оружане снаге морају значајно оснажити своју групацију како у Сирији, тако и у рејону Блиског и Средњег Истока.

За сваки случај. Разлога за то има више него довољно.

Чувај се и Бог те чува!

(написано за аналитичку агенцију „Русь Православная)

Превео: Горан Шимпрага