• У једном солидном истраживању – на питање „како процењујете динамику претњи за националну безбедност Русије у наредних пет година?“ – 74 одсто аналитичара је одговорило да треба очекивати интензивирање, при чему више од пола (56 одсто) сматра да ће оно бити значајно
  • Претње садашње и у блиској перспективи везане су за деловање САД на изолацији Русије, ширење NATO, борбу Америке и Кине за утицај у Азијско-пацифичком региону, покушаје продирања Исламске државе у Поволжје и на Кавказ и за погоршање укупне економске ситуације у свету. Али, ми треба са свим тим да се носимо
  • У нову верзију Стратегије националне безбедности унето је да у традиционалне руске вредности спада примат духовног над материјалним. У претходној верзији „Cтратегије…“ тога није било. Важно је и то што су стратешким циљевима заштите националне безбедности проглашени очување и умножавање традиционалних руских духовно-моралних вредности као темеља друштва

У ОДРЕЂИВАЊУ истинских вредности и приоритета Русије направљен је велики корак унапред, оценио је директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков.

Он је у интервјуу „Војно-индустријском куриру“ говорио о компонентама националне безбедности и новим претњама.

• Леониде Петровичу, пре три месеца, последњег дана прошле године, Владимир Путин потписао је указ бр. 683 „О стратегији националне безбедности Руске Федерације“. Тим документом је, између осталог, укинут указ истог назива од 12. маја 2009. године. Прошло је не тако много времена. Чиме је изазвана потреба за доношењем новог указа? 

– Он је издат у складу са законима „О безбедности“ и „О стратешком планирању у Руској Федерацији“. А у овом последњем је предвиђено следеће: „Стратегија националне безбедности се ревидира сваких шест година. Од 2009. године прошло је управо толико.

Сматрам да председнички указ сведочи још и о томе да израда темељних докумената, који се тичу путева развоја земље, заштите њене националне безбедности, добија јасан плански карактер. На тај начин, ми почињено (тачније настављамо) да формирамо систем стратешког планирања и управљања у Руској Федерацији.

С друге стране, потреба за корекцијама је била изазвана великим променама које су се догодиле после 2009. године – и унутрашњим и спољним. Наш институт је спровео истраживање посвећено анализи догађаја последњих година које су извршиле или врше утицај на националну безбедност РФ. Присетимо се: враћање Крима, државни преврат у Кијеву и долазак антируских снага на власт у Украјини, и као последица тога – конфликт у Новоросији. Ситуација у Сирији. Потписивање уговора о стварању Евроазијске економске уније. Или, на пример, такав не претерано звучан догађај као што је отварање нафтног лежишта „Победа“ на Арктику. А то се по мишљењу аналитичара може упоредити са отварањем Самотлора 60-тих година прошлог века. Навео сам само „фрагмент“ онога што се догодило само 2014. године. А колико је догађаја било у протеклих шест година!

Наравно да ситуација у свету, која се динамично мења, захтева доношење одговарајућих управљачких одлука, између осталог, стратешких, такорећи фундаменталних. То је и урадио председник Русије.

• На који начин је РИСИ учествовао у изради „Cтратегије…“ и докумената повезаних са њом? Који су били суштински предлози који су ушли у коначну варијанту или који из неког разлога нису ушли?

– Наш институт активно учествује припреми докумената стратешке природе. И наш назив говори о томе. Лично ја сам члан савета при Савету безбедности РФ, да будем прецизан – секције за проблеме стратешког планирања. Подручје њеног рада укључује и решавање задатака у области предвиђања, на пример, војно-политичке ситуације у свету, стратешку подршку циљевима, и анализу показатеља стања националне безбедности земље.

Стручњаци нашег института дају свој допринос. Пошто смо добро упознати са искуством стратешког планирања и управљања у страним земљама, између осталог, у САД, наши аналитичари су припремали и достављали Савету безбедности материјале о тим питањима. Ми настављамо да се бавимо развојем система показатеља националне безбедности. То је веома сложен задатак. Јер, потребно је изабрати најважније показатеље, а при томе се „не удавити“ у њиховој количини, решити задатак агрегације и добијања интегралних процена стања националне безбедности Русије.

Што се тиче конкретних предлога који су ушли или нису ушли у документа о којима говоримо, веома је тешко, а можда и немогуће дати „рачуноводствени“ одговор на питање. И „Стратегија националне безбедности“, и друга документа тог типа представљају комплексна решења на којима ради много тимова стручњака. А коначни резултат је увек синтеза заједничких напора.

• Шта је, по Вашем мишљењу, пропуштено у садашњој верзији „Стратегије националне безбедности“? Шта се ново појавило?

– Идеалне варијанте не постоје. Зато и у садашњој верзији „Стратегије националне безбедности“ може бити одређених недостатака. Ако је пажљиво прочитате, видећете да шеста тачка општих одредби дефинише одређене појмове. У њих спадају национална безбедност РФ, национални интереси, претња националној безбедности, заштита националне безбедности, стратешки национални приоритети и систем заштите националне безбедности.

Кључни појам се конкретизује у „Cтратегији…“ на следећи начин: „Национална безбедност укључује одбрану земље и све врсте безбедности предвиђене Уставом РФ и законодавством РФ, пре свега државну, друштвену, информативну, еколошку, економску, саобраћајну, енергетску, личну“. Обратите пажњу да нису наведене све, у одређеном смислу основне врсте. Недостаје, на пример, толико важно питање као што је духовна безбедност. Она се не негира, просто се смањује њен значај. Можда то има везе са потребом да се обезбеди усклађеност „Cтратегије…“ са важећим Уставом и другим законским актима.

С друге стране, обратимо пажњу на тачку 78, где је јасно речено да у традиционалне руске вредности спада примат духовног над материјалним. У претходној верзији „Cтратегије…“ тога није било. А он је веома важан. Као што је важно и то што су стратешким циљевима заштите националне безбедности проглашени очување и умножавање традиционалних руских духовно-моралних вредности као темеља нашег друштва.

Генерално сматрам да је у садашњој „Стратегији националне безбедности“ начињен корак унапред у одређивању истинских вредности и приоритета наше земље.

• Како се променила унутрашња безбедност земље? Шта је, по Вашем мишљењу, узрок тога?

– Одговор је једноставан: тероризам. Узмите пример зверског убиства детета од стране такозване дадиље. Да ли је она психички болесна? Можда. Али, она је, како се испоставља, била подвргнута интензивној идеолошкој обради од стране терориста. То је забрињавајући сигнал. Уз прилично велики прилив миграната који долазе из средњеазијских република и пропагандни рад представника радикалног ислама међу придошлицама, последице могу бити веома озбиљне. Зато државни органи треба да обрате посебну пажњу на тај проблем.

• Каква су Ваша предвиђања за будућност у светлу Стратегије?

– Навешћу вам пример једног солидног истраживања. На питање „Како процењујете динамику претњи за националну безбедност Русије у наредних пет година?“ – 74 одсто аналитичара је одговорило да треба очекивати интензивирање, при чему више од пола (56 одсто) сматра да ће оно бити значајно. Претње садашње и у блиској перспективи везане су за деловање САД на изолацији Русије, ширење NATO, борбу Америке и Кине за утицај у Азијско-пацифичком региону, покушаје продирања Исламске државе у Поволжје и на Кавказ, погоршање укупне економске ситуације у свету. Али, ми треба са свим тим да се носимо.

Досије

Леонид Решетњиков је генерал-потпуковник, магистар историјских наука. Родио се 6. фебруара 1947. године у Потсдаму (НДР) у породици војног лица. Завршио је Харковски државни универзитет, као и Софијски универзитет.

Од 1974. до 1976. године радио је у Институту за економију светског социјалистичког система Академије наука СССР. Од априла 1976. до априла 2009. године радио је у спољној обавештајној служби.

Последња функција коју је обављао била је начелник информативно-аналитичке управе Спољне обавештајне службе. Председничким указом од 29. априла 2009. године именован је за директора Руског института за стратешка истраживања.

Разговарао: Роман Иљушћенко