РУСИЈА И СРБИЈА,ПРАВОСЛАВЉЕ,ВЕЛИКИ ОТАЏБИНСКИ РАТ

За мене је долазак у Србију, у Београд, увек велика радост. Желим да кажем да сам подстицај за ту књигу добио управо у Београду. Када будете читали, видећете тамо неколико сећања на Београд и на овдашњи живот. Одатле је кренула и мисао о књизи.

Решетников 1

Радујем се што у Србији има људи који схватају да је повратак Србији једина будућност Србије. Ви сада нисте у Србији. Ово није права Србија. Ви сте отишли из своје Србије, из оне Србије о којој је говорио цар Лазар. Ми треба да схватимо да овај велики српски светитељ не пише књижевна дела, не пише есеје. Он се обраћа нама. И Србима и Русима. Свим људима православне вере. Он нам даје завет и упутство како даље да живимо. Да ли да издамо Србију ради благостања, или да не издамо Србију и да се жртвујемо? То је завет и нама, Русима, да ли да издамо Русију.

Книга dsc05013

Ми сада у Русији много говоримо о Великом отаџбинском рату. Говоримо о Победи, а ко је заправо победио? Ми смо изгубили 27 милиона људи, а победиле су Сједињене Америчке Државе, јер су после рата оне загосподариле светом. Како се то догодило? Ми смо изгубили 27 милиона, а они 300 хиљада људи и постали су господари света.

Зашто је поново покренута истрага убиства царске породице?

Када наступам пред омладином и пред старијим људима, који су већ у зрелом добу, питам их знају ли који је био просечан узраст војника-победника, оних што су дошли до Берлина. У филмовима се приказују млади људи од 19-20 година. А ми смо проучили податке, и испоставило се да је просечан узраст обичних војника победничке армије био 39 година. То су обични редови, људи који су рођени у Империји, васпитани у Империји. Они су дошли до Берлина.

Када је извршен попис становништва 1936. године Стаљин је наредио да се подаци не износе у јавност. Зашто? Зато што се преко 60% изјаснило као православни хришћани. То је био страшан ударац за Стаљинов режим. Црква је унижавана 20 година, верници су понижавани 20 година, побијени су милиони, милиони су прогнани, и опет је остало 60% верника. На нашем Институту неколико сарадника учествује у истраживачком раду. Има један покрет који је распрострањен на читавој територији европског дела Русије. Састоји се у томе да млади људи траже посмртне остатке наших убијених војника, прикупљају их и сахрањују. Они кажу да сваки пут за две недеље рада прикупе пуне посуде крстића које су војници носили на грудима. Схватате ли ко је бранио отаџбину? Који људи су бранили отаџбину, шта је било у њиховим срцима?

dsc04749

Немци су се 1941. приближили Москви, заузели су предграђе Химки. Немачки мотоциклисти су дошли до рејона Сокол, а то је већ Москва. И помислили су: ето, победили смо! И одједном – нови пукови, нове дивизије, нови тенкови. Одакле? Из Сибира. Дошли су руски сељаци, житељи Сибира. Можда су поједини међу вама читали мемоаре немачког генерала Халдера. Он је писао: „Није нам јасно одакле се они појавише”. У том тренутку смо се ми вратили у Русију, у први план су избили Руси и други народи који су били уз нас.

Ја често кажем: браћо Срби, браћо Руси, браћо Грци, браћо Бугари, размислите добро. Русија и Србија су се хиљаду година развијале и живеле по истом закону и истој традицији. Зашто смо ми одједном помислили да смо паметнији од цара Лазара, цара Душана, да смо паметнији од Александра I, Александра Невског, од хиљада наших светитеља, од Светога Саве? Зато смо одустали од хиљадугодишњег пута? И шта имамо сада? Имамо 25 милиона Руса изван Русије. Колико милиона Срба живи изван Србије? Где је Косово? Све је то плод нашег одустајања од традиције, од наше вере, од свега.

Да ли је Србија некада напала Русију?

У совјетско време је кружио виц о учитељици која у разреду каже: „Децо, схватили сте да Бога нема. Зато хајде да сви стегнемо песницу и њоме запретимо небу. То учине сва деца, осим малог Мише. Учитељица пита: „Мишо, зашто ти не претиш небу песницом?” Он одговара: „Ако тамо нема никога, коме да претим? А ако тамо има некога, зашто да му се замерам?”

Било је људи који су устали у одбрану Русије и за њу дали свој живот. Али ми смо претили небу песницом, и зато имамо 27 милиона погинулих. Колико је људи погинуло у Првом светском рату? Погинуло је 1,2 или 1,3 милиона. То су бројке које се не могу поредити. „Слаби цар” Николај није пустио ни Немце ни Аустроугаре у Русију. Замислите само како смо ми учили историју? Људи чак и не схватају да непријатељ није дошао чак ни до Минска, а у Другом светском рату је непријатељ три године газио читав наш европски део. Кажу: „Цар је био слаб”. Како је цар био слаб, када се под његовом влашћу становништво Русије увећало за 55 милиона? Како се то може десити у рђавој Русији? Како су у самодржавној Русији могли да се роде Пушкин, Љермонтов, Мендељејев, Достојевски, Чехов? Ми се њима поносимо! Како смо могли да саградимо железничку пругу од Москве до Владивостока за 10 година, а чувену Бајкалско-амурску пругу још увек нисмо завршили?

Книга 2 dsc05013

Схватите, ми смо у Русији до крајњих граница изврнули своју историју. Ми не познајемо своју историју. Ми знамо за мит који је створила комунистичка партија. Још увек је Русу тешко објаснити да се империја развијала и давала добре плодове. Било је проблема, понекад и великих, али то су били проблеми развоја. Не проблеми распада, него проблеми развоја. Замислите, кажу да је Руска империја била слаба, да је период самодржавне власти био најмрачније доба у нашој историји. Како смо онда ми од онако мале Московске кнежевине, која је била мања од Србије, могли да постанемо држава која се протеже од Варшаве до Калифорније? Зар је за неколико векова „мрачна и заостала” Русија могла тако да се прошири? Али један део становништва не прихвата никакве аргументе. Они понављају једно исто: „крвави цар” и „крвава империја”. А све зато што је створена лажна религија. Совјети су схватили да Рус без вере ништа не ради. Идеал је био света Русија. А они су смислили други идеал: комунизам на земљи. Имају и свог „бога”, зове се Владимир Лењин. Ено чувају и његове „мошти”. Имају и „светитеље”: Дзержинског и Стаљина. И као свака јерес, она се чврсто укоренила у појединим срцима и не дозвољава тим људима да разумеју нешто светло.

Книга 3 dsc05013

Треба говорити оно што је на срцу! А срце правог Руса каже да је најважнија истина. А истина је Господ Бог. Без те истине се нећемо померити с места.

Решетњиков: Руски медији – жртве црног пи-ара из Србије

Погледајте шта смо доживели. Црна Гора улази у НАТО. Ви, Црногорци, који сте хтели да уђете у НАТО, реците због чега вам је дата глава? Схватате ли ви зашто САД окупљају све у НАТО? Ми на Институту видимо да се врше припреме за одлучујући напад на Русију. Зар је могуће да ви то не схватате? Ако пуштате НАТО на вашу земљу, ако им градите базе и постављате њихове ракете, ви морате схватити да ми, уколико дође до тог напада, можемо заратити против своје црногорске браће! Браћо Срби, и вас вуку да уђете тамо. Зашто се труде да рашчисте ово последње острво независности? Да би га уврстили у јединствени фронт против Русије. Тај фронт је практично већ формиран, остала је само Србија. И ако то крене, доћи ћемо до апсурда – Срби ће се окренути против Руса. Ми ћемо тако изгубити сваки оријентир у животу.

Сами ћемо себе издати. Ништа нећемо имати док се не вратимо Русији, док се не вратимо Србији. Ништа нећемо имати док се не вратимо Богу. Сваки дан треба да будемо са Богом. Ми можемо да победимо само молитвом и вером у Господа нашега Исуса Христа!