Највећи проблем је што су учесници те акције, поред захтева да се ослободи опозиционар Жирајр Сефилијан, преко друштвених мрежа позивали грађане да изађу на улице и организују протесте против актуелног политичког система и тиме покушали да иницирају шири сукоб, сматра Артур Атајев са руског Института за стратешка истраживања.

„Та група настоји да брани своје ставове чак и оружјем, што је својеврсна порука јерменском председнику да је време за преoкрет и за предузимање озбиљнијих мера“, истиче он.

Истовремено, политиколог Владимир Новиков за Спутњик каже да ситуација све више личи на оно што се зове „криза власти“, као и да би требало имати у виду да Јерменија и даље живи у условима нерешеног конфликта са Азербејџаном.

„У Јерменији, као и у свакој земљи која има нерешене конфликте, важну улогу играју групе ратних ветерана и политичке странке са војним огранцима. Са правне тачке гледишта, људи који су заузели зграду јесу злочинци, или се за сада воде као осумњичени за злочине. Али, са политичке тачке гледишта ситуација није тако једноставна“, каже он.

Новиков такође каже да Сефилијан ужива поштовање значајног дела јерменског друштва, баш као и припадници оружане групе који су заузели зграду полиције, будући да су то исти људи који су ратовали у Нагорно-Карабаху од 1988. до 1994. године.

„Ако председник Серж Саргсјан и његова администрација попусте, друштво ће то схватити као слабост власти. Истовремено, ако јерменски званичници предузму радикалне мере, то ће изазвати веома негативну реакцију у јерменском друштву“, истиче он.

У међувремену се огласила и Москва која је изразила забринутост због турбуленција дуж руских граница након неуспелог пуча у Турској. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Русија предузима све одговарајуће безбедносне мере иако Москва настоји да све њене комшије буду просперитетне, стабилне и предвидиве државе.

Подсећамо, свега неколико дана након неуспешног војног пуча у Турској, напетост се проширила и на суседну Јерменију, где је оружана група упала у полицијску станицу на периферији Јеревана, узела неколицину полицајаца као таоце и затражила ослобођење Жирајра Сефилијана. Том приликом један полицајац је погинуо, а најмање петоро особа је рањено.

Сефилијан, чије ослобођење отмичари захтевају, опозициони је политичар и оснивач Новог јерменског фронта народног спасења и учествовао је у сукобима у Нагорно-Карабаху од 1988. до 1994. године. Он је ухапшен због тога што је нелегално набављао и поседовао оружје.

Талачка криза у Јеревану траје од 17. јула, а у међувремену је на улице изашла и група од око 200 демонстраната и то након одлуке полиције да испред зграде доведе додатне снаге како би извела специјалну операцију против наоружане групе.

У међувремену дошло је и до сукоба између демонстраната и припадника полиције, а том приликом преко 50 људи је повређено. Демонстранти су бацали каменице, док је полиција узвратила пуцњима упозорења и бацањем шок бомби. Кордон је затим одгурао масу на удаљеност од око 80 метара од зграде полиције.

Убрзо затим полиција је спровела акцију и ухапсила један број демонстраната, док су се остали разбежали.